LOPTANJE

Razmišljao je šta će sve da kupi. Prvo će da otplati stan. Onda kuća na moru. Auto. Mašina za pranje sudova. Ustvari, šta će mu ovaj stan, kupiće bolji. Ili kuću. Bolje kuću. Sa lepim dvorištem, pa da ima i psa. Koju vrstu? Onu što liči na vuka. I malu vikendicu na planini da ga zimi vodi na sneg. I majci jednu mašinu za pranje sudova. A i za sušenje veša, ako hoće. I možda da je pošalje u banju. Ustvari, u svoju kuću na moru. U kom mestu? Neko malo mesto koje leti pozlati pod suncem, pa zimzeleno izgleda još tamnije. A tek što miriše. Koje li mesto ima najviše zrikavaca? Kako oni lepo pevaju. Letnji rokeri...ili trubaduri. A potpuno nevidljivi dok se čovek ne zabulji u drvo. A kad smo kod drveta, obavezno da ima drvo masline u dvorištu i vinova loza da pravi senu iznad verande. I udobne stolice za dremanje posle plaže...onako u poslepodne, punog stomaka, uz umirujući miris one suve trave i svežih čempresa. Neka budu fotelje od trske i sa mekanim jastucima. I ne mora da bude negde skroz blizu obale, nego na brdu, na visini pa da ima pogled kao na dlanu. A i dobro je malo pešačiti. I drvena kapija, onako bela taraba, ne nova. Može malo i da škripi. Malo, čisto da najavi kad neko dolazi. Kao batler. Šta još? Ima tu kome i da se pomogne malo. Naravno, daće otkaz i započeti neki svoj mali biznis. To se podrazumeva. 

Onda je držao palčeve. Nema taj. Za jedan veći. Onda za dva manji. E, taj je bio hteo, ali je...nema ni taj...e, taj ima...ajde makar ovaj ekstra...ništa. Ma nek' ide u peršun, samo jedan broj. Šta, niko nije osvojio premiju?! U, kakva cifra za sledeće izvlačenje. Uplatiće dva listića, možda i tri. Biće tu i za čamac. Mali ribolovački, ne treba njemu jahta, nego čisto da se ljuška na mirnoj pučini pod plavim nebom.

SUTRA

  Bila je učiteljica i svakog jutra je tačno u pola sedam, na putu za školu, prolazila ispod njegovog prozora. On je stanovao u centru i prolazile su tu i druge devojke, ali on je video samo nju. Da ga je neko pitao da je opiše, rekao bi da liči na čarlston jer svaki put kada bi ugledao njeno vedro lice osetio bi želju da pleše i veseli se. Pozvaću je da izadjemo, mislio je. Sutra. Kad je sutra došlo, pogledao se u ogledalu i nezadovoljan svojim kosmatim stanjem odlučio da prvo poseti berberina i lepo se ošiša i obrije. Planirao je da se 'slučajno' sudare ispred trafike gde će on kupovati novine kad ona bude prolazila. Biće lepo podšišan i uredan, što mu je bilo važno jer je hteo da ostavi dobar utisak i odmah joj se dopadne. Sledećeg jutra se umio i namestio kosu ispred ogledala misleći kako ga je berberin lepo podšišao. Spremao se za trafiku. Onda je, dok je zakopčavao svoju omiljenu belu košulju, ispod drugog gornjeg dugmeta video fleku. Nije znao otkud se tu stvorila i možda nije ni bila ta tačka toliko primetna, ali njemu je izgledala velika i nekako sve veća. Zar da idem uflekan i da ona pomisli da sam neuredan i štrokav? Skinuo je košulju i iz ormana izvadio drugu. Bila je čista, ali je povukla neki miris koji mu se nije dopao i on ju je malkice ljut bacio na pod. Imao je svega tri bele košulje, a treća je bila u korpi za prljavi veš. Uzeo je sve tri i ubacio ih u mašinu na pranje. Onda je u potkošulji bez rukava, iako je već bilo hladno, stao ispred prozora da vidi lepu učiteljicu. Prošla je laganim korakom u kratkom kaputiću boje maline koji se slagao sa njenim usnama, a on je osetio taktove muzike i bio je srećan. Sutra, pomislio je. Sutra je ustao ranije i ispeglao čistu belu košulju. Obukao ju je još toplu i uživao u toplotnoj energiji koju mu je predala. Podigao je kragnu i stao ispred ogledala da veže kravatu. Voleo je kravate. Onda je pomislio da je možda bolje da ode bez kravate, da je manje usiljeno, a više mladalački nonšalantno, pa ju je skinuo. Onda je opet vezao. Pa je skinuo i probao drugu. I nije mogao da se odluči. Onda je u ormanu duboko ispod neke zimske jakne spazio kravatu koju je bio potpuno zaboravio i vezao je nju. Bila je to svilena kravata, crna sa kosim žutim prugama, glatka i umilna pod prstima. Pogladio ju je i pomislio da je koža lepe učiteljice sigurno tako glatka i meka. Onda se prenuo iz sanjarenja i video da kasni. Dotrčao je do prozora baš kad je učiteljica prošla pored trafike i počela da se udaljava prema školi. Uzdahnuo je frustriran svojim lošem baratanjem vremenom i pomislio ’sutra’. Sutra je sve bilo na mestu, a on lep i čist i podšišan i neuflekan - i taman je trebao da izadje kad mu je na cipeli zinuo djon. Prethodnog dana je pala velika kiša i njegove cipele su platile ceh. Nije hteo da obuje druge jer su bile braon, a on je hteo crne. Imao je još jedne crne, ali su bile mokasine, a on je hteo na šniranje. Patike nisu dolazile u obzir, jer bi izgledale smešno uz belu košulju i salamandersku kravatu. Srećom je imao dobar lepak i cipele će biti spremne za sutra. I sutra tačno deset minuta pre pola sedam, kada je učiteljica trebala da prodje, bio je spreman. Podšišan, obrijan, lepo obučen i čist, u cipelama izglancanim i kao novim krenuo je van. Samo da zaključa vrata. Mašio se za svežanj ključeva koje je obično držao u desnom džepu kaputa, ali njih nije bilo. Pomalo u panici preturao je po svim svojim džepovima, a kada ih nije našao onda je krenuo da prevrće jastuke, i knjige i papire i sve što mu se našlo na putu, a što je moglo da slučajno sakrije ključeve. Žalio je što nema običnu bravu jer bi izašao do trafike i ostavio stan otključan, ali njegova brava je bila takva da bez ključa nije mogao da udje. Imao je rezervne kljuceve, jedan kod majke i jedan kod najboljeg druga, ali njegova lepa učiteljica se već udaljavala prema školi. Posmatrao ju je kroz prozor kad je neko zakucao na vrata. Na pragu je bila žena koja je održavala zgradu. Razmenili su 'dobar dan', a ona mu je prstom pokazala na ključeve koji su visili u bravi sa spoljne strane. Dešavalo mu se povremeno da na ulasku otključa vrata i ostavi ključeve napolju. Sutra je spreman i odlučan zaključao vrata i uputio se u trafiku. Došao je i taj momenat kada se pravio da ga interesuju novine dok mu je srce pocupkivalo u iščekivanju ljubavnog susreta. Provirio je iz trafike spreman da pruži korak bude li trebalo i video ju je kako se približava, ali je odjednom stao i sva sreća kao da je isparila iz njegovog bića. Učiteljica tog jutra nije bila sama. Išla je ruku pod ruku sa nekim tipom koga on nije poznavao i koji nije bio ni lepo podšišan ni uredno obučen. Prošli su pored njega i samo na momenat su mu se oči ukrstile sa njenim. Bile su to oči boje nemirne pučine i oivičene gustim trepavicama kao oštrim grebenima na koje se nasukavaju brodovi. Tako su se ljubazni osmeh iz njenog pogleda i razočarani uzdah iz njegovog na momenat dotakli u vazduhu i nastavili svako svojim putem. Ona laganim korakom prema školi, a on sa novinama u ruci i bremenom neuzvraćene ljubavi u srcu, u stan. Više nije čuo živahne zvuke čarlstona nego grebanje ploče kad se strana završi, a ona ostane da šlajfuje i bespomoćno se okreće. I prestao je da ujutru čeka da lepa učiteljica prodje i odlučno je poslao sva osećanja u zimsku hibernaciju sve dok ga jednog jutra zrak ranog prolećnog sunca nije izmamio na terasu. Onda je prvi put posle nekoliko meseci opet video lepu učiteljicu. Osetio je da mu je, iako to nije hteo, srce poskočilo. I baš kad je ona stupila do trafike, neki je mladić iskoračio i njih dvoje su se sudarili. Srce koje je samo momenat ranije pocupkivalo se spotaklo i palo na nos. Posmatrao je scenu ispred trafike i taman kad je hteo da se povuče, učiteljica je pogledala prema njegovoj terasi i ugledavši ga zadržala pogled. Učinilo mu se da je dašak iznenadjenja prešao preko njenog lica, a onda mu se nasmešila. Zatečen i nespreman i izrazom koji bi on sam opisao kao zbunjenim i čak blago telećim, podigao je ruku i mahnuo u znak pozdrava. Mahnula je i ona njemu i onda veselo nastavila svojim putem.
Pogledom ju je pratio dok se nije sasvim izgubila iz vida. Osetio je da se ona zaboravljena ploča okreće, igla spušta na početak i muzika ponovo počinje da svira.