LOPTANJE

Razmišljao je šta će sve da kupi. Prvo će da otplati stan. Onda kuća na moru. Auto. Mašina za pranje sudova. Ustvari, šta će mu ovaj stan, kupiće bolji. Ili kuću. Bolje kuću. Sa lepim dvorištem, pa da ima i psa. Koju vrstu? Onu što liči na vuka. I malu vikendicu na planini da ga zimi vodi na sneg. I majci jednu mašinu za pranje sudova. A i za sušenje veša, ako hoće. I možda da je pošalje u banju. Ustvari, u svoju kuću na moru. U kom mestu? Neko malo mesto koje leti pozlati pod suncem, pa zimzeleno izgleda još tamnije. A tek što miriše. Koje li mesto ima najviše zrikavaca? Kako oni lepo pevaju. Letnji rokeri...ili trubaduri. A potpuno nevidljivi dok se čovek ne zabulji u drvo. A kad smo kod drveta, obavezno da ima drvo masline u dvorištu i vinova loza da pravi senu iznad verande. I udobne stolice za dremanje posle plaže...onako u poslepodne, punog stomaka, uz umirujući miris one suve trave i svežih čempresa. Neka budu fotelje od trske i sa mekanim jastucima. I ne mora da bude negde skroz blizu obale, nego na brdu, na visini pa da ima pogled kao na dlanu. A i dobro je malo pešačiti. I drvena kapija, onako bela taraba, ne nova. Može malo i da škripi. Malo, čisto da najavi kad neko dolazi. Kao batler. Šta još? Ima tu kome i da se pomogne malo. Naravno, daće otkaz i započeti neki svoj mali biznis. To se podrazumeva. 

Onda je držao palčeve. Nema taj. Za jedan veći. Onda za dva manji. E, taj je bio hteo, ali je...nema ni taj...e, taj ima...ajde makar ovaj ekstra...ništa. Ma nek' ide u peršun, samo jedan broj. Šta, niko nije osvojio premiju?! U, kakva cifra za sledeće izvlačenje. Uplatiće dva listića, možda i tri. Biće tu i za čamac. Mali ribolovački, ne treba njemu jahta, nego čisto da se ljuška na mirnoj pučini pod plavim nebom.