Priča za poslepodne

  ........I otvorio novine. Bio je jedan od onih retkih, ili makar sve redjih koji još uvek kupuju novine. Ljudi su sad vesti uglavnom čitali na telefonima i plaćanje tiska su smatrali bacanjem novca, a misao na dodir papira i olovne boje ih je zgražavao. Za njega je kupovina dnevnih novina i listanje od poslednje stranice prema prvoj, naravno uz obaveznu kafu bio ritual koji je bio veza sa prošlošću koji nije nameravao da modernizuje. A i odgovaralo mu je da u tom štampanom formatu dobije izbor novosti makar i sa malim zakašnjenjem, jer je internet doživljavao kao živo blato informacija odakle je bilo teško iščupati se ako li se čovek imalo zanese, a ljudi koje je vidjao kako za istim stolom sede i svako gleda u svoj telefon su mu bili potvrda da je ta tehnologija pošast modernog vremena. Možda je samo pripadao staroj generaciji koja je više cenila obične medjuljudske interakcije, nego do nedavno naučno-fantastične telefonske seanse. Čitao je baš u tim novinama da mlade generacije...

Upoznali su se kako to savremeno biva, preko društvene mreže. Tu su se sprijateljili. Ustvari, prvo su se sprijateljili pa su onda krenuli da se upoznaju. Rekao je da voli kad zene nose nausnice. Konacno, pomislila je ona. Ona je imala nausnice i uvek bi joj suze pošle kad njena kozmeticarka povuče onaj lepljivi vosak da ih kao najgori korov ukloni. A sad se pojavio on koji voli žene sa nausnicama. Lepo narod kaže da za svakog postoji neko. Možda se u većini slučajeva svako i neko ne pronadju nego sami sa sobom ponavljaju te ohrabrujuće narodne mudrosti, ali ona je sad konačno naišla na svog nekog. Živeli su u različitim gradovima prilično udaljenim i dogovorili se da se i fizički lično upoznaju prvog vikenda oktobra. Srešće se u gradu na pola puta oboma. Rekao je da voli njenu crvenu kosu i da su joj oči divno zelene kao gušter koga je imao u detinjstvu. Bila je sigurna da je to kompliment jer je on mnogo voleo guštere. Dan susreta je došao tri nedelje nakon dogovora. Pogledala se u o...

Lica Ivan : profesor, Saškov otac Vera : njegova druga žena, učiteljica Cvetana : Verina majka                                                                 Prvi čin                                                        Mali stan. Dnevna soba i                                                        trpezarija su zajedno.                                     ...

    Tetka Ankica je u to vreme bila bliska prijateljica moje mame. Isto je bila i sestra čika Ace Nedovića i tetka - Minje i Viktora, koje tada nisam poznavala. Tako je to u mom sećanju. Neki put se bojim da me ne prevare ta sećanja i upišu se kao istina koja nije. Uglavnom, tetka Ankica je bila jedna od onih osoba koje ličnošću i stilom prerastu ustaljene norme varošice i tako štrče i šetaju poznatim ulicama kao neki ekstravagantni likovi iz autorskih francuskih filmova. Visoka pundja kao u Nefertiti, visoka i tanka ona u teget-belim kombinezon pantalonama na štrafte, naočare za sunce  à   la Džeki O. Ustvari, cela jedna Odri Hepbern u filmu Doručak kod Tifanija . I za mene je ona bila samo simpatična prijateljica moje mame sve dok jednog toplog, rano-jesenjeg popodneva nismo nas tri zajedno otišle u Borovo da mi mama kod čika Mihajla kupi cipele za školu. Mekani zvuk koraka na drvenom patosu i miris kože. Izbor skroman, ali dobrog kvaliteta. Bile su tada mod...