Popizdim kao kučkin sin kad neki put otvorim nekog, recimo Bukovskog, na srpskom. Nekad mi nije smetalo, priznajem, jer sam samo prevedene i čitala i nisam nešto obraćala pažnju na bukvalne gluposti koje su u istim prevodima štampane. Priča opstane zbog sposobnosti čitaoca da prevodilačke neravnine izgladi i razume suštinu, ali da se razumemo, ako neki dripac nekom tamo Henriju ukrade neku flašu nekog tamo viskija - neće Henri za njim potrčati i vikati "Jebeni kučkin sine!" Ustvari, hoće ako viče na engleskom i pravo iz pera autora, ali ako viče na srpskom, onda sigurno neće jer nikada niko na Desankinom Balkanu nije za lopovom vikao "Jebeni kuckin sine". Jezik je bogat, izbor je širok i načini da se oštećeni izrazi su epski, tako da bi neki Henri ili Mirko koji trči za svojim viskijem ili rakijom možda povikao
jebem li ti mamicu u pičku ili
jebaću ti mater ili
jebo ti pas mater, ali sigurno ne
jebeni kučkin sine, jer u trezoru verbalnih uvreda u našem jeziku, taj izraz praktično ne postoji i ubačen u štampu zvuči izgubljeno i lažno. Zato molim prevodioce da ne nameću zapadnjačke psovačke vrednosti, već da neguju i poštuju našu bogatu jezičku tradiciju i maternji jezik i prihvate da se kučkini sinovi kod nas zovu kreteni i debili...u tim retkim slučajevima kad niko ne spominje mater.
