Visoke
i pod toplim suncem poluosušene stabljike trave. Nečija suknja boje sleza
koja lagano leprša pod popodnevnim povetarcem. Mala sam i pogled mi doseže do visine
kukova tih velikih ljudi. Ima ih puno i stoje tiho i ozbiljno dok pop govori nešto što ne razumem. Svetlo se
probija izmedju njih uz omamljivu toplotu. Leto. Šapati su pronosili da je bila
mlada. Meni to nije značilo, jer sam bila dete i meni su svi oni bili stari, a
neko ko je imao ćerku stariju od mene i stariju čak i od mog brata nije baš
mogao biti toliko mlad. Ali ipak sam osećala tu tugu koja je odzvanjala u
tišini i pojačavala se tim šapatima koji su žalili mladu ženu. Ta mladost
odraslih ljudi je deci nedokučiva, jer deci su mlada samo deca, a svi odrasli
su manje ili više stari. Ne znam kako se zvala ta mlada žena i dok ovo pišem
nemam koga da pitam. Ali ćerka joj se zvala Sneža, a muž čika Ciga. To znam.
Zašto sam ja malecka bila na tom tužnom skupu odraslih ljudi, ne znam.
Verovatno su svi došli i nije bilo nikog da me čuva. Ali te suknje boje sleza
se sećam. I tuge koju sam osećala ne toliko prema toj ženi koju nisam baš poznavala,
nego prema njenoj ćerki koja je izgubila mamu. A čika Ciga je imao divne ruže.
I onda nekoliko godina kasnije, pevale su Lepa Lukić i Hanka Paldum u Domu
kulture. I na kraju koncerta mene uz čika Cigin blagoslov, pošalju žene iz
biblioteke da preko parka kod njega uberem buket ruža i donesem za Lepu koja je
bila glavna zvezda i koliko se sećam, nekako povezana sa našim lokalnim
podnebljem. I uberem ja jedan veliki buket, ne mareći za trnovitu odbranu koje
su pružile i pitajući se da li su te ruže stvarno njegovih ruku delo ili jedna
cvetna zaostavština njegove žene od onog tihog letnjeg poslepodneva. I otrčim
nazad preko parka, ruže za malo pa veće od mene. A oni stoje svi na bini i nešto
ćaskaju. A ja pravac ispred Hanke i pružim joj buket. I sećam se da su me svi
pogledali upitno, jer Lepa je tu bila Elvis i ruže su naručene za nju. Naravno
da je trebalo podeliti buket. I da me nisu toliko izbole te cvetne lepotice,
verovatno bih to i uradila. Ali nije bilo vremena, a Hanka je sa njenom plavom
kosom izgledala kao neka Barbarela koja je bila super heroj mog ranog detinjstva i buket je njoj otišao sam. I pitala me mama kasnije kad smo već otišli kući zašto
nisam ruže dala Lepi kako je čika Ciga bio naručio. Ali ja više volim Hanku,
sećam se da sam rekla.
