HAIKU.......Love

Аутор

1

Milky Way above.

You and I under the sky,

Like two rebel stars.  

 

2 

I'm always waiting

For you to visit my dreams.

Feel free to sneak in. 

 

3

This constellation 

With you as the brightest star

Leads my universe. 

 

4

An ocean away

I stand on the shore and wait

For your boat to come.

 

5

The full moon unveils

Our universe of passion.

We accept the light.

 

6

Under the bright sun

You lock me in a sweet dream. 

I burn but don't care. 

 

7

When I saw your face

My warrior heart  white-flagged.

Capitulation. 

 

8

This constellation

With you as the brightest star

Leads my universe. 

 

 

Коментари

Постави коментар

Популарни постови са овог блога

BEZ FILTERA

Аутор
Слика
 U ono vreme p.d.e. (pre-digitalne ere) kada se nismo nonstop fotografisali, niti bi nam palo na pamet da snimak iz filma od svega 24 ili 36 trošimo na tanjir sa hranom ili daleko bilo na selfi u kupatilu, slike su uglavnom imale neku priču. Ovo je poslednja slika mojih roditelja koju sam ja napravila. Ostalo je bilo 2-3 snimka da se škljocne i ja kažem ajd da vas slikam, a oni stanu ozbiljno kako su se ljudi nekad slikali. 'Ajde jedan osmeh, onda kažem. Oni se nasmeše. A meni nedovoljno, nego tražim da se smeju. Neću kažem da trošim film na neki tamo poluosmeh. Kako da se smejem, kaže tata, kad mi ništa nije smešno. A ja kažem smejte se kao da ste ludi. I njima onda beše smešna ta moja fotografska direktiva i krenu da se cerekaju i tako ispadne ova fotografija. Lepe su te slike gde se ljudi smeju. I čak i ako nisu idealne, nije lice uhvaćeno pod onim nekim optimalnim uglom, nemaju filter i nisu maksimalno doterane za 'javnost'...imaju dušu. I zato kad se slikate, možda se ...
Прикажи све

Koliko imaš godina?

Аутор
Слика
Ja sada skoro pa imam godina koliko je moj tata imao kad je umro. Nisam tada mislila da je bio mlad, ali ni da je bio star. Svakako ne "dovoljno" star da bi umro, jer sam i ja bila nedovoljno stara da bih ga izgubila. Ali to nije tema ove misli. U stvari, jedan drugi aspekt godina i mladosti jeste. Sećam se mojih roditelja kada bi kod nas kući svratio neko koga su oni poznavali odavno, na primer iz dana kad su se zabavljali. I onda bi pričali o nekim tekućim stvarima vezanim za savremeno bitisanje, ali bi se naravno i podsetili na neke doživljaje iz Kruševca ranih šezdesetih. Internat, strogi profesori, izlasci, moda, fudbal. Još sam onda zapazila - i to mi je tada bilo u isto vreme simpatično, čudno i pomalo nerazumljivo - da oni jedni druge i dalje vide i doživljavaju kao što su to i nekoliko decenija ranije. Znali su jedni drugima i godine i bore i decu i posao i sve što se u život ubaci kroz vreme i tandrče kao one limenke na automobilima tek venčanih u američkim filmovim...
Прикажи све

Kulturno-umetnički program

Аутор
Слика
Hor i orkestar na putu za Osijek Da bi neko zaslužio da se po njemu nešto zove, nije bitno gde se rodio već gde je ostavio traga. I ovo pišem samo zato što mi u FB feed stalno upada neka peticija da se Centar za Kulturu ili kako ga ja pamtim - Dom kulture - nazove po Nenadu Burgiću. Ja nisam znala ko je to i pročitala sam biografiju koja je priložena uz taj poziv na peticiju. Impresivna biografija čoveka koji je bio uspešan na raznim poljima i čak raznim kontinentima. Jedan izuzetno ispunjen i interesantan život, ali koja je njegova kulturna veza sa Brusom, osim što je tu rodjen? Koji je njegov doprinos lokalnoj kulturi koji bi opravdao vezivanje njegovog imena za tu malu, ali dragocenu brusku kulturnu instituciju? Jer tu bi doprinos društvu trebao biti merodavan, a ne lična ostvarenja. Mnogo je dobrih ljudi prošlo kroz Dom kulture. Mira Gerina je pokrenula etnografski muzej, Mića Grujić je nabavljao filmove i preko svih mogućih veza i vezica smo imali priliku da gledamo najbolje stare...
Прикажи све

Zvezdana noć

Аутор
Слика
Pijani Vesko je škiljeći posmatrao suhomesnate proizvode izložene u vitrini. "Je l' imaš one tvoje kobasice?" pitao je ne skidajući pogled sa raznobojnih tuba parizera i šunke. "Za druge je rasprodato ali za tebe, komšija, naravno da imam," rekao je mesar Neven i iz obližnje fioke izvadio dve kobasice. "Imam samo dve, ali biće ti valjda dosta." "Dosta, nego kako." Vesko je izvadio četvrtinu hleba iz kese koju je držao i pružio hleb Nevenu. " 'Ajd' stavi ih u ovaj hleb da mogu ja to odma' da jedem." Neven ga pogleda, pa raseče hleb, ubaci kobasice i pruži mu sendvič umotan u papir. Vesko mu plati i poče da jede već dok je izlazio iz radnje. "Prijatno, komšija," reče mu Neven. Vesko mu mahnu i izadje. Neven ga je posmatrao kako se pijano gega niz ulicu. Bilo je hladno zimsko veče. Neven pogleda u nebo. Bilo je oblačno. Na radiju su rekli da se preko noći očekuje sneg. Neven je voleo sneg ali...
Прикажи све

Tezejisanje

Аутор
Слика
                                                 Tražim se po ćoškovima sećanja. Po mislima koje me dočekaju u kremi za ruke ili masti za rane od psorijaze. U bojama teget i sivih trenerki. U bockanju suve trave i plavetnilu neba gde orao kruži, a vrapci ne dosežu. U svežini reke oivičene lokvanjima i čipkastoj lepoti procvetale zove. U mirisu jutarnje kafe, one letnje, i zvuku vode koja pada u emajliranu kofu. Pa onda u kineskom motivu crnog metalnog poslužavnika koji kofu pokriva. Tu sam negde. Iza velikih vrata Nanine stare kuće. Masivnih, profilisanih vrata ofarbanih u tamno zeleno. U zaledjenoj vadi gde klizam u Yassa klizaljkama iz Merkatora. U zvuku sekire kad sečivo raspoluti drvo za šporet. Na Čuki gde smo Bobi i ja urezali datum na drvetu jednog Prvog maja. U ukusu Minjon torte moje mame koju uvek pravi za Novu godinu. U lavežu psa srećnog što vidi gazdu...
Прикажи све

Dukati iz rerne

Аутор
Слика
Miris kokica me još uvek prati dok se sa jednom Natašom koju sam mnogo volela, šetam prema beogradskom odmaralištu. Imala sam oko 5-6 godina (a ona 7-8 više) i suknjicu koju je sašila tetka Raja od cica kupljenog u Modi. Betonski, ne asfaltni, putić sa dubokim ševron-iskošenim urezima koji i leti, a naročito zimi olakšavaju vozilima uspon, a koji se, kad je kiša, napune vodom i blatom, da bi onda odatle nikao korov - vodi nas prema zgradi koja služi kao trpezarija tog lepog odmarališta. Prijatan letnji suton je začinjem senkama i mirisom veličanstvenih borova koji okružuju bungalove kao u nekoj bajci. Išli smo da sačekamo njenu mamu (danas bi se to reklo 'pokupimo') koja je bila kuvarica u velikoj kuhinji od nerdjajućeg čelika mnogo pre nego što će isti postati moderan i u savremenim domovima. Moćne rerne te velike meni naučno-fantastične kuhinje su nudile pogačice koje su kao dukati sijale na velikim srebrnastim tacnama. I onda te dobre žene u kuhinji (u njihovim n...
Прикажи све

Jedno majsko poslepodne

Аутор
Слика
Početak maja je, ne znam tačno koji dan. Sve je već zeleno. Ustvari, svežina lišća vuče na teget. Pola Pionir čokolade sa lešnicima je oko 250 kalorija. Treba to sagoreti. Hodam brzo. Leva, desna, leva, desna. Skoro pa na parove razbroj s' sama sa sobom. Patike mekane. Teget sa belom štraftom. Just do it. Mada ne znam taj slogan. I trenerka teget. Sa lastihom oko članaka. Koraci osvajaju izbledeli asfalt. Paradajz je ostao u vodi. I možda trešnje. Jagode su otišle u djubre. A svet možda u pičku materinu. Oblačno je, možda će kiša. Nadam se da neće. Bolje da se vratim. Auto prodje i nestane iza krivine. Beli, čini mi se Fiat. Vokmen mi je ostao kući. Nema baterije. Koraci se nižu i već su to kilometri. Uz muziku se lakše hoda. Koliko li je to kalorija sad? A tako su lepo mirisale jagode. Niko ne priča mnogo. Auto što je pre nekoliko minuta prošao je parkiran pored puta. Tačno ispred mostića. Levo se skreće za Grabovnicu. On je naslonjen na ogradu mosta i puši. Ne usporavam, pozna...
Прикажи све

Uglavnom oblačno, u planinskim predelima moguća kiša

Аутор
Слика
  Tada je nauka bila toliko uznapredovala da su se naučnici poigravali sa vremenom. I zaista su u jednom periodu, kraćem ili dužem - to je relativno, uspešno kontrolisali i manipulisali meteorološkim prilikama. Sijalo je sunce, padala je kiša, bilo je oblačno. Ponekad bi se neki talas oteo kontroli i pretvorio u oluju materijalno štetnu. Ali za to je služilo osiguranje i ko ga nije imao je imao samo sebe da krivi. Narod koji nije odobravao ljudsko mešanje u zakone prirode je često protestovao protiv grupa i pojedinaca koji su sebe inače videli kao vodje i superiorne umove u odnosu na prosečne radne mase. Bogatstvo im je pružilo moć da odlučuju u ime većine od kojih se pak manjina slagala sa njihovim odlukama dok je pola preostale većine skeptično posmatrala dešavanja nadajući se najboljem. Druga polovina plebsa se bunila i javno i privatno, u grupama i pojedinačno, ali su moćnicima izgledali kao gomila sitnih pasa koji laju i kevću iza zaključanih vrata. U početku je vreme funkcion...
Прикажи све

U rano jutro

Аутор
Слика
U velegradu na nekoliko dana iz na Mediteranu osrednjeg grada koga je (što bi se reklo imho) upropastila ona unija. U velegradu je nešto posle šest sati ujutru dok pijem kafu pored istočnog prozora - tišina. Javi se poneki vrabac i gugutka i čak vrana, tu i tamo prozuji tramvaj (ja volim tu pesmu tramvaja) i to je to. Misli izleću u tu rajsku jutarnju tišinu velegrada i dimenzionalno se uobličuju. Ne prave galamu nego se samo čude otkud su se odjednom tu našle. U uličici - ili radije prolazu - ispod istočnog prozora ima lišća. Jedna stara ciglena garaža se stranom odronila, ali se ostatkom nekako dostojanstveno drži, poput neke značajne ruine koju obilaze turisti. Na limenom krovu druge garaže zajedno spavaju dve mačke. I za njih je rano jutro jer ko zna gde su sve noćas bazale. I polako se tu razliva sunce. Nije sve čisto. Nije sve savršeno, ali je mnogo lepo. U srednjegradu na Mediteranu u uniji radnici sa duvačima lišća paradiraju od zore. Protivno zakonu o zvučnom zagadjenju, ali d...
Прикажи све

Patike za smejanje

Аутор
Слика
Postoje razne vrste patika - za trčanje, za tenis, basket, rukomet, fudbal u sali, za kuglanje, za trčanje brže, za trčanje sporije...a sad čak i retro patike za šetanje i pokazivanje, a za neke i podsećanje na dane kada je, što bi rekao Prever, 'sunce blistavije bilo no danas'. U ono vreme kada kod nas nije bilo tržnih centara današnjeg tipa i prodavnica čuvenih marki, patike za nošenje, voljenje i pokazivanje su se kupovale u inostranstvu. Verujem da je letnja Grčka uvek beležila rast ekonomije vezan za prodaju sportske opreme. Starke, Najke, Tajgerice, Diadore, Poni, Adidas (manje interesantan jer...Planika) - sve je to letelo sa polica kad se Jugovići od prvog jula, pa sve do pred kraj avgusta, nadju na Egeju. Iz okolnih turističkih destinacija Soluna uvek se odvajao najmanje jedan dan kada se ide u kupovinu. A jesu bile lepe radnje i male i velike, pune...zapada i nade i mode iz filmova i časopisa. Moj tata, kao i većina tâta, nije mario za šoping. I tako jedno...
Прикажи све