Odlomak.

 

........I otvorio novine. Bio je jedan od onih retkih, ili makar sve redjih koji još uvek kupuju novine. Ljudi su sad vesti uglavnom čitali na telefonima i plaćanje tiska su smatrali bacanjem novca, a misao na dodir papira i olovne boje ih je zgražavao. Za njega je kupovina dnevnih novina i listanje od poslednje stranice prema prvoj, naravno uz obaveznu kafu bio ritual koji je bio veza sa prošlošću koji nije nameravao da modernizuje. A i odgovaralo mu je da u tom štampanom formatu dobije izbor novosti makar i sa malim zakašnjenjem, jer je internet doživljavao kao živo blato informacija odakle je bilo teško iščupati se ako li se čovek imalo zanese, a ljudi koje je vidjao kako za istim stolom sede i svako gleda u svoj telefon su mu bili potvrda da je ta tehnologija pošast modernog vremena. Možda je samo pripadao staroj generaciji koja je više cenila obične medjuljudske interakcije, nego do nedavno naučno-fantastične telefonske seanse. Čitao je baš u tim novinama da mlade generacije više ne plešu. Ni na školskim priredbama i igrankama, ni u klubovima i diskotekama. 'Sentiš' i poziv na ples i dodir - često prvi dodir ruku neke možda tajne simpatije, drhtaj tela i sreća što se postoji su zamenjeni digitalnim reakcijama na socijalnim medijima. Da je ta mladež znala šta propušta odabrali bi 'tužno lice', ali su na socijalne sugestije i negodovanje starijih vezano za društvene digitalne bunare reagovali sa LOL. .........