BITI PRECIZAN

Upoznali su se kako to savremeno biva, preko društvene mreže. Tu su se sprijateljili. Ustvari, prvo su se sprijateljili pa su onda krenuli da se upoznaju. Rekao je da voli kad zene nose nausnice. Konacno, pomislila je ona. Ona je imala nausnice i uvek bi joj suze pošle kad njena kozmeticarka povuče onaj lepljivi vosak da ih kao najgori korov ukloni. A sad se pojavio on koji voli žene sa nausnicama. Lepo narod kaže da za svakog postoji neko. Možda se u većini slučajeva svako i neko ne pronadju nego sami sa sobom ponavljaju te ohrabrujuće narodne mudrosti, ali ona je sad konačno naišla na svog nekog. Živeli su u različitim gradovima prilično udaljenim i dogovorili se da se i fizički lično upoznaju prvog vikenda oktobra. Srešće se u gradu na pola puta oboma. Rekao je da voli njenu crvenu kosu i da su joj oči divno zelene kao gušter koga je imao u detinjstvu. Bila je sigurna da je to kompliment jer je on mnogo voleo guštere. Dan susreta je došao tri nedelje nakon dogovora. Pogledala se u ogledalu i zadovoljno zaključila da su joj nausnice porasle i da izgleda kao neka irska Frida Kalo. Sredila je svoju bujnu kovrdžavu kosu, našminkala se po suptilnim sugestijama koje je od njega dobila (volim kad žene stave crveni karmin, a na oči jak crni krejon), pogladila svoje ridje nausnice i spremna i puna samopouzdanja krenula u taj prvi oktobarski vikend. Jednom je neko rekao da se po tome kako se žene drže vidi da li imaju muškarca koji ih voli. Žene koje ga imaju kipte od samopouzdanja i čak neke drskosti, dok one kojima se karte braka i ljubavi nisu dobro otvorile imaju auru koja manje sija ili je potpuno ugašena. Ona je sad parkirala svoj auto ispred restorana gde se sastaju. Proverila je šminku u ogledalu vizira i zadovoljno i sa samopouzdanjem i čak nekom drskošću izašla iz kola i uputila se unutra. Konobaru na ulazu je rekla da se sastaje sa tim i tim. Klimnuo je glavom nakon što je nenametljivo nego čisto upitno zadržao pogled na njenim nausnicama. Za stolom ju je čekao on. Njen prijatelj sa društvene mreže. Imao je manje kose nego na profilnoj slici, ali njoj koja je dugo već bila sama, a i veliki ljubitelj Džejsona Statama to nije smetalo. Bio je i deblji nego na slikama svoje stranice, ali je ona sad u tome videla snagu. U tih nekoliko sekundi preliminarnog ocenjivanja mu je velikodušno dala vrlo dobru ocenu. Onda je primetila da se i on u nju zagledao. Izgledao je pomalo iznenadjeno. Pa da, ona je u prirodi bila lepša nego na slikama jer nije bila fotogenična. Rukovali su se pristojno, mada je ona bila očekivala veću prisnost posle tog višenedeljnog dopisivanja i dobijenih brojnih njegovih selfija iz kupatila koje nije bilo baš najsredjenije, ali to se da popraviti. Naručili su za aperitiv on vodu, ona sok i u tišini gledali svako u svoj jelovnik koje im je pružio konobar. Poneki put kad se ljudi tek upoznaju njima bude teško da nadju temu da pričaju, ali onda treba da se probije taj led, mislila je ona. Čitala je negde o parovima koji se upoznaju i odmah spoje kao dva zalutala talasa na istoj frekvenciji i onda ćaskaju kao da se već godinama poznaju. Bila se nadala da će tako biti i sa njima, ali nije. Nema veze. Pogledala ga je preko stranice sa glavnim jelima i videla da je posmatra. Brzo je vratio pogled na svoj jelovnik i malo ga čak podigao. Izgleda da je stidljiv. Nasmešila se (kako je ona smatrala) zavodljivo i primetila da mu se Adamova (a njegova!) jabučica pomerila gore-dole. Pa on je jadan sav zbunjen. Osetila je kako u njoj raste samopouzdanje i krenula da prstima prelazi preko oboda čaše. Videla je da on sad gleda u njene jarko crvene nokte i opet guta knedlu. Za sto pored njihovog  je seo mladi par. Bili su veseli, simpatični i očigledno zaljubljeni i opušteni jedno sa drugim. Devojka je bila doterana i nosila je velike zlatne mindjuše koje su dominantno zasijale kad je kosu stavila iza uva. On koji je do sad progutao dve knedle se kao opčinjen zblenuo u njene mindjuše. Zašto li tako bulji, gledala ih je sad i ona, ali zbunjeno. Onda ih je njen dečko video kako bulje i na njegovo upitno i čak pomalo i hostilno štrecanje glave su se njih dvoje novih prijatelja sa društvene mreže brzo povukli natrag u svoje jelovnike. Kad je ubrzo potom došao konobar, naručili su on deset ćevapa i kupus salatu, ona pet ćevapa i šopsku.

- To mi je izgleda neki fetiš, napokon je progovorio.

- Šta?

- Pa te velike naušnice. Kad ih vidim na ženama, prosto osetim kako mi se stomak nekako--

- Naušnice? Mindjuše?

- Da, ono što smo se dopisivali. 

- Naušnice?

Ona nije nosila naušnice.

- Da, potvrdio je. Izvini, idem čas do toaleta. 

Desetak minuta kasnije koji su brzo prošli jer je ona na svom telefonu čitala njihove poruke shvatajući da on nije mislio na dlake iznad usana nego na bižuteriju, konobar je doneo ćevape i salate. Spustio je sve na sto, rekao prijatno i taman kad je hteo da se udalji, zastao je i ponovo joj se obratio.

- Gospodin je otišao.

- Gde je otišao?

- Ne znam.

- Kako mislite otišao? 

- Izašao iz restorana, seo u kola i otišao.

- Je l' nešto rekao? Možda je imao neku hitnu situaciju. 

- Rekao je...

- Šta je rekao?

- Rekao je..."brate, bežim ja odavde". Izvinite. Fin konobar, saosećajan. Je l' hoćete možda da vam zapakujem da ponesete?

Pogledala je sto pun divne hrane. 

- Zapakujte ovih deset. Ostalo ću da pojedem. Donesite i dva deci nekog dobrog vina, crvenog, može i poluslatko. 

Otvorila je telefon rešena da zatraži objašnjenje - u stvari da razjasni da je on bio taj koji ne koristi tastaturu sa slovom š nego je tražio nausnice koje je ona velikodušno odgajila, ali nije ga bilo nigde. Ni u pretrazi, ni u porukama, ni na zidu. Sedela je u restoranu sama za stolom punim hrane, sa brkovima kao Tom Selek, blokirana. 

Gugl je tražio dozvolu za pristup lokaciji. U redu. Onda je na mapi izašla ponuda kozmetičkih salona u lokalu. Samo da završi jelo. Salvetom je obrisala zamašćene brkove.