Trgovački putnici

Negde je neko nedavno spomenuo Džejn Ostin. Na televiziji. I mladić, student engleskog jezika i  književnosti, kaže nikad čuo za nju. I onda se setim naših Džejn Ostin. Bilo je ono vreme kad su se knjige često kupovale u kompletima. Bili su tu Kronin, Zilahi, Emil Zola, šarenilo autora Hit biblioteke i naravno Džejn Ostin. Od nje se uvek prvo čitalo Gordost i predrasuda, a od njene zemljakinje Šarlot Bronte Džejn Ejr. Jedna je devojčica bila rekla da je plakala kad je čitala Džejn Ejr. Ja sam dosad samo na tri knjige pustila suzu. Prvo Lesi se vraća kući. Šesti razred i na ivici konvulzije. Pa onda Mostovi okruga Medison. Nije to neka knjiga znam, ali onaj žmigavac i auto koji odlazi zauvek su me nekako bili uboli u srce. I onda najskorije Klara i sunce. Da mi je neko rekao da cu zaplakati zbog robota...malo je to neverovatno, ali tuga za Klarom je trajala nekoliko dana. Znači od psa, preko muškarca, do robota. Kakva je to parabola. A Džejn Ejr ništa. I onda su se čitali celi kompleti. Imalo se više vremena jer se nije gledalo u telefone, a dva televizijska kanala su samo povremeno tražila punu pažnju. Progres je onda doneo manje vremena i više knjiga koje nove i neotvorene stoje na policama. Večite virgo intacta bez ijedne rečenice podvučene, bez fleke od kafe, kruga mokre čaše ili otisaka masnih prstiju. Čak ni presovani cvet ljubičice iz ko zna kog proleća. A komplete su uz ostale pojedinačne knjige vrlo cesto donosili i nudili trgovački putnici. Vozili su knjige u gepeku i - pomalo kao Dugme - na zadnjem sedištu svoga auta, pa onda ponešto za svačiji ukus. I povezi su bili lepi, mahom tvrdi. Papirne korice su bile namenjene uglavnom jeftinim, džepnim izdanjima i školskoj lektiri. Kompleti su se cesto kupovali na kredit. Bile su to neke normalne rate na otprilike šest meseci da se te lepe knjige udome, a novi vlasnik ne ostane skroz praznog džepa. Larusove enciklopedije su bile korisne i uvek tražene i svako domaćinstvo je imalo neki manji-veći gugl tog vremena. Ne znam da li više postoje trgovački putnici ili je njihova profesija prohujala sa digitalnim vihorom. U stvari, u vremenu kad svako ponešto prodaje na socijalnim medijima i raznoraznim platformama - bilo da je opipljivo, ili je ideja, znanje, savet, iluzija, mudrost - možda smo svi mi manje-više neki trgovački putnici. Čak i kad smo samo 'plaćeni' lajkovima, njih u nekoj našoj duševnoj menjačnici promenimo za radost, samopouzdanje, društvo - u zavisnosti od toga koja nam valuta tog momenta treba. I što puniji budjelar, to bolje.