Da su balkanski paradajz turisti Francuzi, njihovo uživanje u jelu na plaži bi se zvalo piknik, a spremanje hrane koja je sa njima putovala stotine kilometara da bi bila slatko pojedena u iznajmljenom smeštaju sa ili bez pogleda na more, bilo bi i 'joie de vivre' i 'savoir vivre' i 'vive la liberté'. Bile bi to slike po instagramu i gro-planovi sendviča i salata - i košarica i karirana krpa u pozadini. I mnogo lajkova i pohvala i zahvala za inspiraciju. Pošto nisu Francuzi, pojedinci i čitave grupe njihovih neljubitelja (i morskih i kontinentalnih) koji teže otmenosti im se kako leto dodje krenu podsmevati i nipodaštavati ih. A ko su ustvari ti paradajz turisti? To su roditelji koji su odvojili poslednji dinar da svoju decu makar na desetak dana izvedu iz manje ili više zagadjenog grada i betona ili varošice i sela daleko od mora. Da se deca nadišu morskog vazduha i oporave sinuse i bronhije. Da deca nauče da plivaju. Da deca upoznaju neko novo mesto, novi gradić ili državu i njene ljude i kulturu. Da porodično naprave uspomene koje će im trajati dok traju i oni sami. Meni su ti roditelji simpatični i zaslužni poštovanja. Ne znam, možda da nabace slamnate šešire i nauče koju francusku reč i kad naidju na neodobravanje svog načina letovanja samo odgovore 'Merde, eh, c'est la vie'.
No comments:
Post a Comment