Priča za poslepodne

Razmišljao je šta će sve da kupi. Prvo će da otplati stan. Onda kuća na moru. Auto. Mašina za pranje sudova. Ustvari, šta će mu ovaj stan, kupiće bolji. Ili kuću. Bolje kuću. Sa lepim dvorištem, pa da ima i psa. Koju vrstu? Onu što liči na vuka. I malu vikendicu na planini da ga zimi vodi na sneg. I majci jednu mašinu za pranje sudova. A i za sušenje veša, ako hoće. I možda da je pošalje u banju. Ustvari, u svoju kuću na moru. U kom mestu? Neko malo mesto koje leti pozlati pod suncem, pa zimzeleno izgleda još tamnije. A tek što miriše. Koje li mesto ima najviše zrikavaca? Kako oni lepo pevaju. Letnji rokeri...ili trubaduri. A potpuno nevidljivi dok se čovek ne zabulji u drvo. A kad smo kod drveta, obavezno da ima drvo masline u dvorištu i vinova loza da pravi senu iznad verande. I udobne stolice za dremanje posle plaže...onako u poslepodne, punog stomaka, uz umirujući miris one suve trave i svežih čempresa. Neka budu fotelje od trske i sa mekanim jastucima. I ne mora da bude negd...

   Bila je u č iteljica i svakog jutra je ta č no u pola sedam, na putu za š kolu, prolazila ispod njegovog prozora. On je stanovao u centru i prolazile su tu i druge devojke, ali on je video samo nju. Da ga je neko pitao da je opiše, rekao bi da liči  na č arlston jer svaki put kada bi ugledao njeno vedro lice osetio bi ž elju da ple š e i veseli se. Pozva ć u je da izadjemo, mislio je. Sutra. Kad je sutra do š lo, pogledao se u ogledalu i nezadovoljan svojim kosmatim stanjem odlu č io da prvo poseti berberina i lepo se o š i š a i obrije. Planirao je da se 'slu č ajno' sudare ispred trafike gde ć e on kupovati novine kad ona bude prolazila. Bi ć e lepo pod š i š an i uredan, š to mu je bilo va ž no jer je hteo da ostavi dobar utisak i odmah joj se dopadne. Slede ć eg jutra se umio i namestio kosu ispred ogledala misle ć i kako ga je berberin lepo pod š i š ao. Spremao se za trafiku. Onda je, dok je zakop č avao svoju omiljenu belu ko š ulju, ispod drugog gor...