Priča za poslepodne

                                Bilo je u toj sceni nečeg felinijevskog. Narocito ako se zamisli u crno-beloj tehnici, makar taj početak...Stigne u tiho nedeljno poslepodne, u našu malu varoš luna-park i dok se njihov otrcani karavan uz polurazumljivu najavu preko razglasa polako kreće uz Bratislave Petrović, mi deca istrčavamo na ulicu da ih pozdravimo i pratimo do Vašarišta gde će oni znalački na neravnom terenu podići ogroman ringišpil. Bilo je tu i drugih igara i raznih nekih skalamerija, ali je taj veliki ringišpil nesumnjivo bio kralj zabave. I raspale muziku do daske, sećam se - Boney M - i dan-danas kad čujem By the Rivers of Babylon , ja pomislim na ringišpil. Poslednji dinar smo davali za krug. Istresali džepove, jedni drugima pozajmljivali koliko smo mogli i vrteli se dok potpuno ne iscrpimo trezor. U tim danima Vašarišta (kasnije je zabava kampovala na pomoćnom terenu Kopaonika) mi smo imali izm...