Priča za poslepodne

Ognjen se kao i svakog jutra protezao ispred prozora u kuhinji kad je preko puta ulice ugledao sebe. Hodao je brzo i nešto pognute glave kao zanet nekim dubokim mislima. Nosio je isti donji deo pidžame, flanelske na teget-bele vertikalne štrafte i belu potkošulju dugačkih rukava. Ognjen je protrljao oči očekujući da se slika promeni i on na trotoaru postane neki nepoznati prolaznik, ali je opet video sebe kako se sada udaljava niz ulicu.                                                                         "Marina, dodji brzo da vidiš!"  Njegova supruga Marina koja se za kuhinjskim stolom šminkala za posao, mu se polako i nezainteresovano pridruži pored prozora. "Šta je?" "Pogledaj tamo preko puta ispred trafike." "Šta da pogledam?" "Je l' me vidiš, mene?" "Šta pričaš?" "Pogledaj, zar me...

Pijani Vesko je škiljeći posmatrao suhomesnate proizvode izložene u vitrini. "Je l' imaš one tvoje kobasice?" pitao je ne skidajući pogled sa raznobojnih tuba parizera i šunke. "Za druge je rasprodato ali za tebe, komšija, naravno da imam," rekao je mesar Neven i iz obližnje fioke izvadio dve kobasice. "Imam samo dve, ali biće ti valjda dosta." "Dosta, nego kako." Vesko je izvadio četvrtinu hleba iz kese koju je držao i pružio hleb Nevenu. " 'Ajd' stavi ih u ovaj hleb da mogu ja to odma' da jedem." Neven ga pogleda, pa raseče hleb, ubaci kobasice i pruži mu sendvič umotan u papir. Vesko mu plati i poče da jede već dok je izlazio iz radnje. "Prijatno, komšija," reče mu Neven. Vesko mu mahnu i izadje. Neven ga je posmatrao kako se pijano gega niz ulicu. Bilo je hladno zimsko veče. Neven pogleda u nebo. Bilo je oblačno. Na radiju su rekli da se preko noći očekuje sneg. Neven je voleo sneg ali...

Stari pastir Miloje je bio izveo ovce na ispašu kada je naišao vuk. Umesto da pobegne, kako su neki u selu primetili, on je pokušao da vuka otera vikom i mačugom ali ga je vuk smrtno zaskočio kada se Miloje spotakao na obližnji kamen i pao. Kamen je bio prošaran krvlju kad su seljaci pojurili na udaljenu livadu nakon što su se Milojeve ovce vratile kući same. *** Tetka Milunka je pokucala na vrata svoje nove komšinice Vere. Ova je brzo navukla kaputić i njih dve su se  priključile ostalima u potrazi za starim pastirom. Vera je bila novo lice u zabačenom zaseoku i bilo joj je važno da je meštani prihvate. Celo selo je bilo izašlo na kapije pre nedelju dana da vidi tu novu učiteljicu koja im je došla iz Beograda. Mnogi od njenih novih komšija nikada nisu otišli dalje od granica svojih njiva i livada u okolini i baš ih je interesovalo da vide kako to izgleda mlada gospodjica iz velikog grada a još više da saznaju po kakvoj je to kazni dobila mesto u njihovom selu - jer to...

Kad je Olivera otvorila oči prvo što je ugledala bio je pauk u svojoj mreži ispletenoj izmedju jednostavnog okruglog lustera i plafona. Pored kreveta je sedela neka žena sa crvenom kosom koja je, primetivši da se Olivera probudila, skočila i odjurila u hodnik. Vratila se posle nekoliko trenutaka u društvu neke druge žene obučene u beli mantil. Žena sa crvenom kosom je bila ushićena ali ju je žena u belom umirila i poslala da sedne na stolicu pored vrata. Olivera je primetila da je pauk netremice posmatra. Pogledala je okolo - soba je bila čista i lepo uredjena i nije bilo logično da je neko zaboravio da skine paučinu.   A ipak, pauk je udobno, kao iz lože, posmatrao dešavanja ispod sebe. Olivera je pokušala da okrene glavu na stranu ali nije mogla. Žena u belom joj je tiho rekla da se ne pomera. Žena sa crvenom kosom se uzdržano smešila. Olivera je prepoznala taj osmeh. Sanja. Njena najbolja prijateljica. A ova žena u belom...Oliverine misli su počele da bivaju jasnije i...