Miris knjiga, jedna epizoda

Postoji onaj vremeplov nezvaničnog imena 'stara knjiga čiji listovi mirišu na priče iz davnina'. I kad se čita knjiga, čitalac često, naročito po završetku čitalačke seanse, prisloni otvorenu knjigu na lice i duboko onako kroz nos udahne taj miris života koji u raznim malim džepovima čuva neke momente, često sasvim trivijalne, ali opet značajne u nekoj duhovnoj izgradnji subjekta. I tako uz kafu završavam jutarnje čitanje Autobiografije Alice B. Toklas od Gertrude Stein i zagnjurim se u tu knjigu debelu i čvrstog poveza i zatvorim oči da vidim gde će me odvesti. I nadjem se u staroj biblioteci. Davno, onoj pre Doma kulture. U zgradi gde je danas ne znam šta - televizija, radio, nešto treće? Ona lepa Jeličićka kuća (u to vreme čini mi se bela) kakve su se gradile u starinska vremena kad su zgrade imale više duha nego ove današnje moderne i minimalističke, a u suštini - smanji troškove, stavi u džep, prodaj što skuplje ili već tako nešto. Uglavnom, ta je biblioteka mala, ali puna knjiga koje zajedničkim snagama daju prostoriji taj šarm znanja, ideja i inspiracije koju zidovi upijaju i onda njima odišu kao što drveće oslobadja kiseonik. U biblioteci sede tetka Zorica i tetka Ljilja. Ja udjem unutra, polako, prvi put sam tu. Kažem dobar dan, one odgovore isto i vrate se svom poslu. Mi se ne poznajemo. One su za mene neke žene, ja sam za njih neko dete. Listam slikovnice naredjane u gomilice na komodi uz zid. Ima jedna sa majmunima koji igraju fudbal protiv drugih životinja i uvek pobede jer se veru po golu i nijedna lopta im ne prolazi. Lepe su ilustracije na svim tim knjigama i ponela bih neku kući, ali nisam član biblioteke. Tu sam na letovanju kod Nane, toliko sam mala. Onda se vrata otvore i udje čika Cveja. Njega poznajem. Dobar dan, dobar dan. 

- Betina, šta radiš tu, hoćeš da uzmeš neku knjigu?

- Ne znam...kako?

On se okrene tetka Ljilji i tetka Zorici. 

- Upišite ovo naše dete u biblioteku. I onda im da detalje i one me upišu. 

- Hoćeš ovu slikovnicu?

- Hoću.

I tako se upišem u biblioteku. Otrčim kući sa knjigom u ruci. Joj sreće. 

- Gde si bila, odakle ti ta slikovnica?

- Bila sam u biblioteci i čika Cveja me upisao. Broj sam 1126. 

- E, vala, svuda ti stigneš, kaže moja majka.